Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji osigurava čvrstinu kostiju i koštanog tkiva i omogućava potpornu funkciju kostima. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi.

Bol u leđima može biti izazvan lumbalnim sindromom. Lumbalni sindrom je skup znakova i simptoma u donjem delu leđa. Bol u leđima može biti izazvan degenerativnim promenama na kičmenom stubu u vidu spondiloze, spondilolisteze, diskopatije, diskus hernije, radikulopatije i lumboishialgije.

Bol u vratu najčešće može biti izazvan cervikalnim sindromom. Cervikalni sindrom je skup znakova i simptoma u vratnom delu kičme. Bol u vratu može biti izazvan degenerativnim promenama na kičmenom stubu u vidu spondiloze, spondilolisteze, diskopatije, diskus hernije, radikulopatije i cervikobrahijalgije.

Diskus hernija je oštećenje međupršljenskih diskusa, pri čemu dolazi do pucanja spoljne membrane diskusa i curenja unutrašnjeg sadržaja diskusa koji može vršiti pritisak na kičmenu moždinu ili na rogove kičmene moždine.

Gonartroza predstavlja artrozu zgloba kolena. Gonartroza je degenerativna promena zglobne hrskavice, koja zatim uzrokuje promene i na ostalim delovima zgloba (zglobna čaura, kost), a pre ili posle se karakteriše bolom i oštećenom funkcijom zgloba. Lokalizacija gonartroze je u zglobu kolena. U početku razvoja gonartroze glavni simptom je bol pri određenom aktivnostima (penjanje uz i silaženje niz stepenice), kao i kratkotrajna ukočenost pri prvim pokretima posle mirovanja. U tom periodu jedini pozitivan klinički znak mogu biti krepitacije (zvuk krckanja) pri pokretima. Tek kasnije javlja se ograničenje u obimu pokreta, tvrdo zadebljanje zgloba i eventualno nestabilnost kolena zbog slabljenja kvadricepsa i olabavljenja tetiva. To je razlog naglog "klecanja" i "otkazivanja" kolena. Kasnije zbog većeg opterećenja medijalnoig dela kolena, često se javlja varus deformacija zgloba ( O noge), što doprinosi daljem bržem oštećenju svih struktura i nestabilnosti i labavosti zgloba.

Koksartroza predstavlja artrozu kuka. Koksartroza je degenerativna promena zglobne hrskavice, koja zatim uzrokuje promene i na ostalim delovima zgloba ( zglobna čaura, kost), a pre ili posle se karakteriše bolom i oštećenom funkcijom zgloba. Glavni simptom koksartroze je bol pri hodu. Kod koksartroze bol se najčešće javlja u preponi, glutealnom predelu, ali i u kolenu. Kratkotrajna ukočenost pri prvim pokretima, ograničeni obim pojedninih pokreta (najviše unutrašnje rotacije) i teškoće pri obuvanju, najvažniji su rani znaci koksartroze. Kasnije može doći do skraćenja noge i značajne atrofije mišića. Skraćenje noge je posledica pomeranja glave femura (butne kosti), istrošenosti, istanjenosti ili potpunog gubitka hrskavice na pojedinim delovima zglobne površine, ali i deformacije glave femura, impaktiranja vrata u glavu butne kosti ili protruzije acetabuluma. To su ujedno i najčešće komplikacije artroze kuka, kao i razlozi za hirurško lečenje.

Nakon operativnih zahvata svakom pacijentu sledi postoperativni oporavak koji se ralikuje zavisno od vrste i složenosti izvršene operacije ili intervencije. Cilj postoperativnog oporavka jeste prevencija komplikacija, funkcionalno osposobljavanje i povratak redovnim aktivnostima dnevnog života. Postoperativni oporavak se sprovodi kroz faze i započinje prvog dana nakon operacije i traje nekoliko dana, nedelja ili meseci zavisno od funkcionalnog oštećenja i individualnih karakteristika i ciljeva pacijenata.

Bol u ramenu je akutno ili hronično bolno stanje zgloba ramena koje obično prati ograničenje pokreta u zglobu ramena i smanjenje funkcionalnosti. Bol u ramenu se javlja zbog poremećaja struktura oko i unutar zgloba ramena. Bol u ramenu se može javiti kao posledica povrede ili kao posledica nekih degenerativnih ili zapaljenskih promena u zglobu ramena.

Teniski lakat je upala tetive koja povezuje mišiće ekstenzore sa spoljašnjim epikondilom. To su dugi mišići sa spoljne strane podlaktice koji pomažu da se otvori i ispravi šaka i ručni zglob. Mehanizam povrede je vezan za mišiće koji se pripajaju na lateralnom epikondilu humerusa a to su: m. ekstenzor carpi radialis longus i brevis, m. ekstenzor carpi ulnaris, m. ekstenzor digitorum, m. ekstenzor digiti minimi, m. supinator i m. anconeusu. Simtomi su: jak bol koji se širi sa spoljne strane lakta, može da se širi i niz podlakticu. Znatno ograničava pokrete rukovanja, držanje šolje za kafu, okretanje kvake i sl. Ova povreda nastaje usled stalnog ponavljanja pokreta, najčešće nepravilno izvedenog backhand-a, slabe tehnike prilikom servisa i slabo razvijenih ekstenzornih mišića. Najčešće se javlja kod tenisera, dizača tegova, ali i kao posledica kuglanja i skijanja pa čak i kućnih poslova, ali i kod direktnog udara.

Limfedem je progresivno oticanje medjućelijskog tkiva, odredjenog dela tela, najčešće  jednog ili više ekstremiteta, trupa, glave ili genitalija gde se u medjućelijskom prostoru nagomilava limfa koja ne može da se odlije limfnom niti venskom cirkulacijom. Limfedem  predstavlja teško, hronično, progresivno oboljenje. Limfedem se po pravilu skoro isključivo javlja u površnom sistemu limfne cirkulacije. Simptomi limfedema su: otok, osećaj punoće i težine, zategnutosti u zglobovima, lake nelagodnosti uz prisustvo senzacija bockanja ili peckanja, koža zadebljava, ekstremitet otvrdnjava, do pojave limforeje i elefantijaze.

Zapaljenski reumatizam jeste grupa bolesti čiji je zajednički sistemski karakter. Zapaljenski reumatizam često zahvata zglobove, srce i druga vezivna tkiva, te se može se pojaviti u raznim delovima tela. Klinički simptomi i znaci zavise od toga koji je organ ili sistem zahvaćen bolešću. Opšti simptomi su karakteristični za zapaljenski proces u organizmu i to su: povišena telesna temperatura, ubrzan rad srca, opšti zamor i malaksalost, gubitak apetita sa opadanjem u težini, znojenje, glavobolja, krvavljenje iz nosa, povraćanje. Nalaz na zahvaćenim zglobovima ima svoje karakteristike zapaljenja: jak bol, otok, crvenilo, toplotu i ograničenost pokreta. Promene na zglobovima imaju migratorni-šetajući karakter, odnosno zahvataju jedan zglob, a zatim se na tom zglobu povlače a javljaju na drugom, nekada na više zglobova. U grupu bolesti zapaljenskog reumatizma spadaju reumatoidni artritis, psorijazni artritis, spondiloartritis, giht i druge sistemske bolesti vezivnog tkiva.

Tendinitis predstavlja upalu ili iritaciju tetive. Tetive su niti, odnosno vezivno tkivo koje vezuje mišiće za kost. Preterani fizički napor ili situacija kada nešto naglo podignete, može izazvati otok i bol i otežati vam kretanje. Tendinitis, takođe, možete dobiti i usled bavljenja sportom i napornih treninga. Osim pri sportskim aktivnostima, tendinitis se može javiti kao posledica bilo kojih ponavljajućih radnji i pokreta.

Skolioza je deformitet kičmenog stuba u frontalnoj ravni. Kriva kičma, čak i blago kriva, može izazvati bol i posturalne probleme. Kada je krivina veća od 10 stepeni, smatra se skoliozom.  Prvi simptom skolioze sa kojim pacijent dolazi kod doktora je značajna krivina kičme i u većini slučajeva uzroci nisu poznati. Čak i blagi slučajevi, mogu osećati bol i imati smanjenu pokretljivost.  Kobov ugao je termin kojim se opisuje ugao deformiteta kičme. Široko se koristi da bi opisao oštećenje kičme zbog povrede ili bolesti, ali i da se opiše krivina kičme usled skolioze. Ova mera se koristi da bi se pratilo stanje i odredile terapije i neophodni tretmani. Prema lokalizaciji skolioze mogu biti cervikalne (vratne), cervikotorakalne (vratno grudne), torakalne (grudne), torako lumbalne, lumbosakralne. Skoliotično držanje, kompenzatorno krivljenje u produktivnom životu ili starosti – gde usled statičkih poremećaja kičma trpi stalno neravnomerno opterećenje u pojednim delovima dinamičkog vertebralnog segmenta, pa su uzroci bola, loš balans mišića kičme, trupa i ekstremiteta. Javlja se zamor mišića, istegnuće ligamentata na strani konveksiteta (izbočenja), grč, spazam mišića na konkavnoj strani kao mehanička bol. Skolioze mogu biti funkcionalne (skoliotično držanje) i strukturalne uzrokovane anatomskim promenama na kičmi, njenim zglobovima, ligamentima ili paravertebralnim mišićima.

Kifoza predstavlja deformitet kičmenog stuba sa posteriornim izbočenjem, najčešće u torakalnom delu kičme. Najčešće je uzrok kifoze nepoznat (idiopatska kifoza). Postoje razne teorije, kao konstitucionalna slabost skeleta, traumatsko oštećenje zona rasta pršljenova, delovanje zapaljenskih, endokrinih, metaboličkih i drugih faktora. Ovaj deformitet stiče se najčešće u periodu razvoja, tako da možemo razlikovati tri kritična perioda kada je osoba podložna ovim promenama. Period uspravljanja deteta – uspravljanje deteta treba da bude pirodno, a ne potpomognuto od strane nestrpljivih roditelja. Svako prerano uspravljanje deteta može dovesti do jednog od ovakvih telesnih deformiteta. Period polaska deteta u školu – Dete veliki deo vremana provodi u specifičnim položajima kao što je sedeći položaj u klupi koji često za njega može biti naporan što dovodi do zauzimanja nepravilnog položaja i naravno telesnog deformiteta kao što je kifoza. Period puberteta – period u kome dolazi do burnih promena, između ostalog do bržeg rasta kostiju i nemogućnosti snage mišića da isprati njihovu dužinu, što vrlo lako može dovesti do deformiteta kao što je ovaj.

Povrede ligamenata kolena u suštini predstavljaju teške distorzije kolena, koje ako se neadekvatno leče vremenom izazivaju teška oštećenja kinematike kolena. Prema Bousqet-u pod teškom distorzijom kolena podrazumeva se: izolovana povreda prednjeg ukrštenog ligamenta; izolovane povrede zadnjeg unutrašnjeg ugla ili popliteusa, izolovane povrede zadnjeg unutrašnjeg ugla sa dezinsercijom meniskusa i najmanje dve ili više povreda kapsulo ligamentarnog aparata kolena. Povrede ligamenata kolena  najčešće se javljaju kada dođe do prekoračenja pozicije stabilnosti kolenog zgloba usled prekomerne nekontrolianosti kinematičke energije. Ova energija može biti unutrašnjeg i spoljašnjeg porekla. Najčešće povređujemo Kolateralni ligamenti kolena, prednji ukršteni ligament, zadnji ukršteni ligament kao i zadnji ligament.

Pokidani prednji ukršteni ligament (ACL - anterior crutial ligament) je ozbiljna povreda kolena. Najčešći mehanizam povrede prednjeg ukrštenog ligament opisuje se kao rotacija natkolenice u odnosu na potkolenicu dok je oslonac na stopalu iste noge. Postoje i drugi mehanizmi ove povrede. Povredu prednjeg ukrštenog ligamenta pacijenti opisuju kao iščašenje kolena pri kom su čuli ili osetili da je „nešto puklo“. Otok kolena se razvija brzo, u prva 24 sata. Povređena osoba može da hoda ali oseća nesigurnost u kolenu pri osloncu na povređenu nogu. Povreda se dijagnostikuje ortopedskim kliničkim pregledom i potvrđuje magnetnom rezonancom. Specifični ortopedski testovi koji su pozitivni kod ove povrede su Prednja fioka, Lachmanov test i Lilov test.

Petni trn jeste jedna ili skup koštanih izraslina koje se javljaju na petnoj kosti. Petni trn nastaje kao posledica ponavljanog pritiska na petu i često se opisuje kao ,,ubod nožem”. Postoje situacije kada se petni trn pronađe na rendgendskom snimku kao slučajan nalaz i kada on ne daje nikakve simptome. Simptomi i osećaj bola kod pacijenata sa petnim trnom zapravo nastaje zbog zapaljenja okolnog tkiva oko novonastale koštane izrasline.

Smrznuto rame –  hronično stanje u kome su pokreti ramena grubo ograničeni u obimu pokreta. Funkcija ramenog zgloba, ramenog pojasa  i cele ruke je značajno smanjena. Onemogućene su osnovne radnje iz domena svakodnevnog života. Pacijent nije u stanju da prinese šaku ka licu, zakopča dugmeta na košulji ili uradi bilo koji malo složeniji motorni zadatak.

Povreda meniskusa kolena je najčešća povreda u sportsko - medicinskoj praksi. Mehanizam povrede meniskusa je složen. Najčešće do povrede dolazi usled delovanja sila rotcije, fleksije, ekstenzije, abdukcije i kompresije. U suštini radi se o oštrim snažnim iznenadnim rotacijama, direktnim udarima, obuzdavajućim pokretima zadnje medijalne kapsule i to usled zatezanja semimembranozusa ili prednje lateralne kapsule pri fleksiji tibije i kretanju butne kosti napred, odnosno pri forsiranoj fleksiji kolena. Kliničkom slikom povrede meniskusa dominiraju različiti simptomi. Sama inicijalna povreda meniskusa praćena je izlivom koji sportista ne mora odmah da primeti već sutra dan. Bol kod povrede meniskusa je konstantan i prisutan je duž medijalnog ili lateralnog dela zglobne pukotine kolena.Četiri osnovna simptoma povrede meniskusa su: bol, otok, nestabilnost i blokada.

Ruptura mišića je povreda pucanja mišića i prekida mišićnih vlakana. Ruptura mišiča može biti delimična kada zahvata samo nekoliko vlakana ili potpuna ruptura. Ruptura mišića česta je povreda u toku sportskih aktivnosti posebno pri nedovoljnoj pripremi i zagrevanju pre treninga, usled zamora i previše napornog treninga, kao i prilikom nekontrolisanih vežbi na spravama u teretani. Ruptura mišića može nastati i u toku svakodnevnih napornih aktivnosti. Simptomi koji se javljaju nakon rupture mišića su iznenadni, oštar bol koji se često opisuje kao osećaj da je nesto puklo ili kao ubod nožem. Kod rupture mišića pregledom se primećuje udubljenje mišića na mestu povrede, otok, hematom i nemogućnost izvođenja pokreta.

Ruptura Ahilove tetive je povreda pri kojoj dolazi do prekida strukture koja spaja mišiće lista sa stopalom. Ruptura Ahilove tetive se javlja u sportu, pri nedovoljnoj pripremi i zagrevanju kao i pri jako napornim aktivnostima, takođe do rupture Ahilove tetive može doći i pri nekim napornim svakodnevnim aktivnostima. Klinička slika rupture Ahilove tetive uključuje veoma jak bol i nemogućnost izvođenja pokreta savijanja stopala nadole, pogotovo stajanja na prstima povređene noge. Siguran znak rupture je pozitivan ,,Tomsonov” test. Dijagnostika rupture Ahilove tetive se takođe vrši ultrazvučnim pregledom i ponekad magnetnom rezonancom.

Sindrom karpalnog tunela se javlja kao posledica pritiska na nerv medianus u karpalnom tunelu. Svaki neželjeni nadražaj kao što je povreda, upala, degenerativna promena, spoljašnji pritisak na karpalni tunel, može izazvati zadebljanje ovojnice, što smanjuje prostor u karpalnom tunelu dovodeći do pritiska i gnječenja medianusa. Do kompresije n.medianusa mogu dovesti i miksedem, akromegalija, reumatoidni artritis, trudnoća i prelomi. Sindrom karpalnog tunela se najčešće javlja kod žena srednjeg životnog doba. Ako pritisak dostigne stepen na kom nerv ne može da obavlja funkciju, javljaju se trnci i osećaj žarenja u prva tri prsta i polovini četvrtog prsta šake i bol koji je naročito izražen noću. Bol i trnci šire se u dlan i prste, ali se mogu širiti i u lakat i rame. Ako je kompresija dugotrajna ili intezivna dolazi do promena na mišićima šake, oni hipotrofiraju što dovodi do gubitka snage i nesigurnosti pri hvatanju prstima i slabljenja i gubitka osećaja.

Išijas ili lumboišijalgija je skup tegoba koje okuplja bol u donjem delu leđa i od njega na godišnjem nivou pati oko 40% ljudi, a trend ovog, kao i drugih bolova u leđima raste kao posledica nedovoljno aktivnog stila života. Išijas je termin koji se odnosi na bolove u donjim leđima, a koji nastaju kada dođe do upale nerva išijadikusa. Osim termina išijas, za ovaj sindrom se mogu čuti i nazivi išijalgija (ishialgija) i lumboišijalgija (lumboishialgia). Ono što je glavno obeležje išijasa je bol u u lumbalnom delu kičme (lumbago) koji se dalje može širiti ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list noge sve do prstiju. Kod išijasa bol se može osetiti u bilo kom delu ovog puta nerva išijadikusa. Često je pogođena samo jedna strana tela.  Bol može biti veoma različit od osobe do osobe - varira od umerenog i tupog bola do oštrog i naglog, a bolovi se pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Istezanje išijadičnog živca (podizanjem ispružene noge) takođe dovodi do pojačavanja bola (pozitivan Lazarevićev znak).